Стефан Урош III Немањић (1276-1331) био је син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”.

   Пет година провео је у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „Дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. 

   Из благодарности Богу саградио је храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Свети краљ Стефан са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини једно прекрасно тројство од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век и као мученик скончао 1336. године примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно служио.

   Свети Стефан Дечански је крсна слава организације ”Млади за Космет”.