Другог јануара је пут Високих Дечана кренуло 8 чланова наше организације како би тамо уручили новчану помоћ Народним кухињама на Косову и Метохији. На пут се кренуло око 12 часова испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорци, а после краћих проблема у путу ( јер је на једном возилу пукла гума), око 18:30 часова стижемо у Дечане.
Испред братије манастира срдачно нас је дочекао отац Петар, па смо након краћег разговора и остављања ствари у конаку отишли на вечерњу службу. После службе у трпезарији је постављена вечера са којом смо се окријепили и наставили разговор са оцем Петром о ситуацији у Дечанима и околини, а и цијелом Космету. Примјетно је да су у претходном периоду порасле тензије, посебно око кампање за улазак ткз Косова у УНЕСКО и напада у Гораждевцу, па је и обезбјеђење око манастира појачано, а као кључни пројекат у наредном периоду је означено постављање видео надзора у Гораждевцу како би се тиме смањили учестали напади на српске породице.
У недељу су Дечани осванули покривени снијегом, што је додатно уљепшало цјелокупан амбијент. На Литургију стижу и представници Хуманитарне организације ''Мајка девет Југовића'' којима након Литургије уручујемо наш прилог намијењен Народним кухињама из којих оброке добија преко 2000 људи на Косову и Метохији. Од њих сазнајемо да је ситуација у кухињама изузетно тешка, да помоћ државе Србије није довољна за нормално функционисање истих и да опстају захваљујћи донацијама појединаца и организација са којима имају сарадњу. Како су наши пријатељи из Народних кухиња морали брзо да крену, са њима се поздрављамо, уз жеље да се ускоро опет видимо.
Након ручка, око подне се поздрављамо са оцем Петром и са благословом Светог Краља крећемо ка Пећкој патријаршији. Како снијег није престајао да пада у манастиру се нисмо пуно задржавали, већ након поклона светињама настављамо одмах ка манастиру Девич. Пут је био доста отежан, па смо до самог манастира морали један дио препјешачити. Манастир није имао струје када смо стигли, па је и то један од показатеља у којим условима ова светиња опстаје. Пошто је снијег констано падао, одлучили смо да што прије наставимо пут ка Подгорици, па у доста отежаним условима настављамо путовање по залеђеном и клизавом путу. Слична ситуација нас је дочекала и у Црној Гори, па у Подгорицу стижемо око 22:30 часова.
Скроман прилог од 1000 еура скупљен је од продаје мајица са натписом ''Народ Црне Горе признао те није, Косово је срце Србије'', захваљујемо свима коју су мајицу купили и тиме учествовали у акцији и помогли раду Народних кухиња.
Посебну захвалност дугујемо пријатељу наше организације, Бојану Марјановићу из Београда, који је урадио огроман посао око дизајна и штампе ових мајици. Такође, велико хвала и братији манастира Високи Дечани који су нас и више него братски дочекали и угостили, омогућили нам да преспавамо и тако употпунимо наш доживљај овог путовања. Привилегија је нашег народа што има у својој баштини светиње на Косову и Метохији и била је изузетна част поклонити се и посјетити неке од њих овом приликом.
Ми позивамо народ Црне Горе да још више учествује у наредним акцијама и да тако потврди поруку са мајице и помогне опстанак српског народа на Косову и Метохији.
Нема предаје, Космет је Србија!
Дамјан Николић
ФОТО-РЕПОРТАЖУ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЈЕ